S muškarcem ne lezi kao sa ženom, gadno je.“ – tekst i podtekst starozavetnih zabrana homoseksualnog čina 

Homofobija koja dolazi od strane verujućih se najčešće potkrepljuje selektivno i od konteksta odvojenih citata iz svetih knjiga. Iako je sama ova praksa izuzetno najblaže rečeno nezadovljavajuća, a svakodnevna realnost u kojoj živimo pokazuje i opasna, ako ne i pogubna po živote LGBT+ ljudi, odgovori, kad se dese u svetlu debate koja počiva na argumentima, umeju biti šturi i nedovoljno postojani. 

Šta to tačno znači?

Da se na isticanje starozavetnih citata o tobožnjoj zabrani homoseksualnosti govori o tome da se „mora uzeti u obzir tadašnji kontekst“ (bez da se nešto podrobnije kaže o njemu), da su u pitanju citati koji su prevaziđeni, kao i da vernici ne uzimaju tako revnosno u obzir druge načelne svetopisamske zabrane, poput zabrane konzumiranja krvi ili morskih plodova. 

Takvi argumenti naprosto ne stoje na čvrstim nogama. Ne možemo na osnovu sopstvenih afiniteta, ubeđenja ili intuitivnog nahođenja reći da je nešto prevaziđeno. Da li to znači da su zabrana ubistva i zapoved da se ljubi bližnji svoj takođe prevaziđeni?

Ako kažemo da uzimamo u obzir tadašnji kontekst, kako da su u tom kontekstu nastale neke od zaista najlepših i najplemenitijih rečenica i misli, od kojih mnoge utkane u savremene političke sisteme i misli koji predstavljaju civilizacijsko dostignuće? 

I na kraju, možemo se složiti da vernici na jedne zabrane žmure dok druge ističu kako bi nečim naočigled neoborivim (poput biblijske rečenice) dali ljudsko lice svojoj prilično neljudskoj homofobiji. Ali, ne upadaju li ljudi u istu zamku takvim upućivanjem homofoba na druge citate, svesno ignorišući te koji prilično eksplicitno govore o zabrani istopolnih odnosa…? 

Omiljeni početni argument koji volim da iskoristim protiv homofoba naoružanih ovakvim argumentima je – da li ste čitali Stari Zavet u originalu? Sigurno tako znate da u biblijskom hebrejskom postoje recimo tri reči za dušu koje imaju različita značenja, da se u srpskom prevodu Biblije Daničić-Karadžić hebrejska reč רחמים – rahamim prevodi kao ljubav, iako ona znači milost, a da su u jevrejskoj teologiji ta dva koncepta potpuno različita? 

A sigurno znate da je Septuaginta, prvi zabeleženi prevod Starog Zaveta na starogrčki hebrejsku reč אלמה – alma, koja znači mlada devojka, preveo kao devicu?

Mnogi tu već ustuknu. Ali, skrenuti pažnju na iskrivljene i loše prevedene delove su tema nekog posebnog teksta kojeg ću, nadam se, napisati u nekoj bliskoj budućnosti. 

No, u duhu prethodnog pasusa, skrenuti na krivo prevedene delove po sebi nije dovoljno da se „odbranimo“ od datih zabrana. Odnosno, „zabrana“. 

Hajde da ih vidimo. 

 „S muškarcem ne lezi kao sa ženom, gadno je.“ (Treća knjiga Mojsijeva 18:22)

„Ko bi muškarca obležao kao ženu, učiniše gadnu stvar obojica; da se pogube; krv njihova na njih.” (Treća knjiga Mojsijeva 20:13)

Sporni citati su Knjizi Levitskoj, odnosno Trećoj knjizi Mojsijevoj. Ovako u zvaničnom prevodu Daničić-Karadžić, koji je i danas u zvaničnoj upotrebi u Srbiji. 

Sada ću oba citata prekopirati u izvornom, hebrejskom obliku, gde ću označiti bojama sporne reči „leći“ i „obleći“ kao i „gadno“.

וְאֶת זָכָר לֹא תִשְׁכַּב מִשְׁכְּבֵי אִשָּׁה תּוֹעֵבָה הִוא

Kada bismo transkribovali, zvučalo bi otprilike:

Vee’t zeher lo tiškev miškave iša to’eva hi. 

Sada idemo na drugi citat. 

וְאִישׁ אֲשֶׁר יִשְׁכַּב אֶת זָכָר מִשְׁכְּבֵי אִשָּׁה תּוֹעֵבָה עָשׂוּ שְׁנֵיהֶם מוֹת יוּמָתוּ דְּמֵיהֶם בָּם

Transkribujmo i ovu:

Ve’iš ešer jiškav et zeher miškave iša to’eva asu šen’ije mot jumatu dmije’m bem. 

Najpre, nemojte biti zbunjeni jer je u transkripciji i originalnoj rečenici red boja drukčiji – hebrejski se, za razliku od srpskog, piše zdesna nalevo. 

Izdvojili smo sporne tačke. Kao što ste možda zaključili na osnovu nekoliko redova gore, izbor reči je u hebrejskoj Bibliji od neprocenjivog, a videćemo možda i od presudnog značaja. 

S tim u vezi, mudri rabini su davno ustanovili metodu analize Svetog Pisma gde se reči zbrajaju kako bi im se filigranski precizno utvrdilo značenje. 

Glagol miškave – מִשְׁכְּבֵי se u Starom Zavetu pojavljuje na još samo jednom mestu. Kom? U pitanju je Peta knjiga Mojsijeva.

Izdvojmo taj citat, u originalu i s prevdom. Transkripcija neće biti potrebna ovog puta, bitno je da imate pred osobom označenu „spornu“ reč. 

פַּ֤חַז כַּמַּ֙יִם֙ אַל־תֹּותַ֔ר כִּ֥י עָלִ֖יתָ מִשְׁכְּבֵ֣י אָבִ֑יךָ אָ֥ז חִלַּ֖לְתָּ יְצוּעִ֥י עָלָֽה

„Navro si kao voda, nećeš biti prvi, legao si na postelju svog oca i oskvrnuo je“

U redu, kakve sad ovo ima veze? 

Uđimo na kratko u pozadinu ovog citata. Jakov u ovom delu na samrtnoj postelji deli blagoslove svojoj deci, i umesto da blagoslovi svog sina Reuvena rekao mu je da je on navro kao voda. Poreklo ove priče je… Jakov je imao 4 žene: Leu, Cipu, Bilhu i Rahelu. Pošto je Rahela umrla, on je trebalo da se vrati svojoj prvoj ženi Lei, ali je ipak uzeo Bilhu – konkubinu. Reuven, najstariji sin i Leino prvo dete, bio je revoltiran očevom odlukom i odlučio je da ponizi oca, osveti mu se tako što će da prisili Bilhu na seks. 

Odavde vidimo da je miškave  משכביjedna od glagolskih formi oblika וישקב  što u kontekstu ova tri citata označava oblik silovanja, prinude na seks, ili možda preciznije – seksualni čin izveden sa svrhom poniženja. 

To naprosto NIJE ISTO što i – leći. 

Druga „sporna“ tačka – to’eva se pominje u više, preko deset navrata u Bibliji. Govori se kada Jevreji ručavaju sa Egipćanima, kada jedu životinje koje su žrtvovane za paganske bogove, o prostituciji u Hramu… To’eva MOŽE značiti i gadno, ali nikako nužno i nikako samo. Pominje se uvek i svuda u kontekstu odvajanja od zajednice, od kolektivnog tela. O nečemu što odvaja. Zapravo ovaj pridev je i gotovo sigurno izveden iz future glagola odlutati – תוע אתה בא  – To’e ata ba. 

Ni blizu preciznog je reći da to znači da je nešto odvratno ili gadno. Ovaj pridev bih najmanje nespretno preveo kao od zajednice odlutavajuće. Što ni ne treba da čudi ubudući da su istopolni odnosi pre svega opisivani u sferi požude, te da ova zabrana verovatno i važi za muškarce koji isključivo vođeni požudom odlutavaju od svojih porodica i supruga! 

Judaizam je i danas izuzetno organska i kolektivistička vera, a tada je diktum kolektiviteta, porodice kao organske jedinice društva 

I za kraj, čak i kad se isključi čitav set kulturnih i društvenih konteksta tog vremena, kao i samo tumačenje datih glagolskih oblika, Tora se istopolnim muškim odnosima bavila isključivo u sferi aktivne-pasivne penetracije. Drugi oblici seksualnog zadovoljstva, kao ni emotivna privlačnost, nikada nije bila zabranjena nijednim aktom. 

Stefan Šparavalo

About author

Stefan Šparavalo

Stefan Šparavalo, odnosno šparavalo s Tvitera. Aktivista Da se zna!, diplomirani politikolog, onaj što godinama drži predavanja o religiji i LGBT+ zajednici... Ne nužno tim redosledom. Uživa u čitanju, učenju jezika i serijama sa ratnom tematikom. Dobio je više nagrada i priznanja za svoje literarne uratke. Od plićih i smrtničkih interesovanja - obožava teretanu.