Pred vama je prvi deo teksta Martie Sirois, majke trans tinejdžera i aktivistkinje. Ovaj tekst podelili smo u dve celine zbog preglednosti.

Hej, ti! Hvala ti što si ovde. Hvala što ste kliknuli na ovaj naslov i odlučili da pročitate još jednu rečenicu. I još jednu. Ukoliko se odlučite da budete ovde i ako ste došli iz iskrene znatiželje, čestitam vam što ste osoba širokih shvatanja. Možda pokušavate da naučite i razumete nešto što do sada niste. Ili ste možda ekspert u ovoj  oblasti. Kako god, želim vam dobrodošlicu. 

Takoreći, želim odmah da raščistim, ja nisam transordna osoba, ja sam samo majka trans tinejdžera. Ja sam cisrodna osoba – to je suprotno od transrodnosti. Ali, biti roditelj deteta koje ima manjinski rodni identitet(trans-nebinarnost) me je podstaklo da pišem o ovome, učestvujem, zagovaram se za trans zajednicu globalno.

Ne mogu da pričam o tome kako je biti transrodna osoba u današnjem svetu. Mogu samo da posmatram, slušam i učim. I onda pokušam da sve to podelim sa svojim čitaocima- koji su u većini slučajeva cisrodni i heteroseksualni (pretežno beli) ljudi, baš kao i ja. Zato što se većina predrasuda o trans ljudima vrti oko pogrešnih percepcija, hajde prvo da identifikujemo šta transrodnost nije. 

  1. Trans nije seksualna orijentacija

Znam da ova stavka može da bude super zbunjujuća, ali verujem da je to zbog naše nesmotrenosti. Uključujući “T” u LGBT akronim (i njegove varijacije), spojili smo zajedno  transordnost – kao rodni identitet osobe – i biti lezbejka, gej i bisex – kao seksualnu orijentaciju te osobe.

Za one koji nemaju nikakvu predstavu o trans ljudima, normalno je pretpostaviti da je transrodnost seksualna orijentacija. Štaviše, mnogi cis ljudi misle da je biti trans kao neki seksualni fetiš. Svakako da postoje određeni ljudi koji se presvlače i glume radi seksualnog zadovoljstva, ali ih to ne čini trans osobama. Trans ljudi imaju seksualne identitete totalno odvojene od svoje transrodnosti. Trans žena može biti, na primer, strejt, lezbejka, biseksualna, aseksualna ili drugo- baš kao i cis ljudi. 

  1. Biti trans nije izbor

Svako od nas ima rodno putovanje. Ali, mnogi od nas ne razmišljaju o tome. Biti muško, žensko, nijedno, oba, ili neki drugi rod sveukupno je nešto što svi mi osećamo do neke granice, sve do najdublje srži. 

Jedini izbor koji trans ljudi naprave je povodom svog identiteta je da li će se autovati ili ne. Da li je to društvena ili fizička tranzicija. Da li reći drugima svoje ime i rodnu zamenicu ili ne. Ali ne i ko su zapravo iznutra. 

  1. Biti trans nije stil života

Stil života je aktivan izbor koji osoba napravi po pitanju toga kako će živeti svoj živo i često je povezan sa ličnom filozofijom, vrednostima i kulturom. Primeri načina življenja bi bili: patrijahalni, pasivni, aktivni, veganski, feministički, jevanđelski i tako dalje. Rodni identitet(zajedno sa seksualnom orijentacijom) izgleda duboko urezan u aspekte našeg postojanja, ne izbora, i uglavnom su zacrtani(ali ne uvek) i konačni. 

Hajde da kažemo da imate trans muškog prijatelja. Reći nešto poput “Volim ga i poštujem ga, ali se ne slažem sa njegovim životnim izborima” bi se smatralo transfobičnim, jer biti trans nije ni izbor ni način života. Zamislite – ako ste cis i hetero – kako bi bilo da  ljudi osuđuju vašu heteroseksualnost, podregrevajući je i predstavljati je kao način života. To je na neki način delegitimizuje i stigmatizuje je; Svakako je odvaja od “norme”.

Možda ste izabrali svog partnera, ali niste se jedno jutro probudili i rekli da ste strejt. Ako ste hetero žena kao ja, vi instiktivno počinjete da osećate seksualnu i/ili romantičnu privlačnost prema mušksrcima u određenoj dobi. Ne možete objasniti zašto (osim “on je zgodan”), to je jednostavno ono za koga vi smatrate privlačnim za sebe. 

Isto je i sa rodnim identitetom. Ukoliko ste cis žena kao ja, znate da se niste jedno jutro probudile i odlučile da budete devojka i preuzele sva očekivanja od strane društva za tu ulogu. Niko nije morao da sedne i da vam objasni da ste žensko, jednostavno ste znali, čak iako se niste uklapali u očekivanja o rodu tog društva.

Uzmite (ponovo) mene kao primer. Oduvek sam se osećala stoprocentno kao žena, nikada nisam iskusila rodnu disforiju. Možda se nisam uvek slagala sa time kako su žene uglavnom tretirane nejednako, ali uživam u tome da sam žena. Što se tiče mog rodnog izražavanja, ne trudim se previše da izgledam kao stereotipna žena (sem toga, grudi me svakako odaju). Oblačim se da mi bude udobno, i to uključuje da imam kratku, “dečačku” frizuru. Ali sam i dalje žena.

Nema “trans agende”. Nema društvenog opticaja biti transrodan. Nema ničega zabavnog u iskustvima dnevnih mikroagresija, kao što je misdženderovanje (oslovljvanje pogrešnom rodnom zamenicom)  od strane nepoznatih osoba – pa čak i onih dragih – ili biti pitan nametljivim i previse ličnim pitanjima o vašim intimnim delovima, kao i da li ste imali “operaciju” ili ne (i samo da naglasim, nema operacije koja trans osobu čini celom. Mnogi trans ljudi nemaju nikakve medicinske intervencije, procedure ili operacije iz različitih (validnih) razloga. Ništa od ovoga ne čini osobu manje ili više trans.). 

Nema ničeg zabavnog u tome da primate ignorantne komplimente, kao što su, “Nikada ne bih pomislila da si trans!” ili neprijatna pitanja kao što su, “Da  li si muško ili žensko?! Šta si ti?!”. Nema ničeg zabavnog živeti život u strahu, morati konstantno da proceniš okruženje, i izabereš wc – bilo muški ili ženski – koji bi bio najsigurniji u određenom danu, u tom određenom trenutku.

Nema ničega zabavnog u životu pod mikroskopom, brinuti o obelodanjivanju, ili meriti vrline i mane: Da li da živiš kao jedinstvena verzija sebe zarad svog mentlnog zdravlja i rizikovati da uništiš sve što imaš, od porodice preko prijatelja i karijere? Ili bi trebalo da kriješ ko si zapravo da bi održao sve u okruženju srećnim i zadovoljnim? 

I svakako nema ničega zabavnog u vezi činjenice da trans ljudi, pogotovo crne i braon trans žene – su ekstremno izložene nasilju, pa čak i ubistvima, samo zato što se trude da žive svoj život. 

  1. Biološki pol i rodni identitet nisu ista stvar 

Iako smo skloni da pretpostavljamo da je penis=dečak, i vagina=devojčica, biološki pol nije uvek binaran. Naučnici ovo dobro znaju, i sveukupna populacija ljudi postoji u raznim intersex kategorijama, mnogi od njih nisu biološki muški ili ženski. Neki imaju testise i matericu, kao jedan od primera kojih sve varijacija ima. Rodni identitet nije povezan sa genitalijama. 

Nastavak – Rod 101 i četiri mita o rodu

Autorka: Martie Sirois

Izvor: Medium.com

Prevela: Teodora Savić

Da Se Zna

About author

Da Se Zna