Sanja i Anđela su zajedno već pet godina. Verene su. Žive kao bilo koji par i imaju iste potrebe, gledaju u istu budućnost, očekuju iste slobode i prava. I njih “žulja” situacija sa Zakonom o registrovanim istopolnim partnerstvima, a Sanja u razgovoru za portal Nova.rs objašnjava zašto je taj zakon toliko važan.

“Za početak, mi smo Sanja i Anđela, ja imam 30, a ona će za koji dan 27 godina. Ona radi u kurirskoj službi, a ja sam grafički dizajner, mada se privatno bavim svim i svačim. A zajedno smo skoro pet godina, u decembru nam je godišnjica, i verene smo godinu i mesec dana”, predstavlja nam se Sanja.

U pet godina staje mnogo lepih stvari, ali i mnogo teških momenata. Sanja i Anđela su ih podelile.

“Kao najteže stvari kroz koje smo prošle bih verovatno izdvojila selidbe, pošto još uvek živimo kao podstanari, a i ja sam u invalidskim kolicima, pa nam teže da nađemo nešto meni pristupačno. A najlepše stvari su putovanja, razne proslave i generalno veći deo ovih pet godina koje smo do sada provele zajedno”, priča Sanja i opisuje nam jedan običan dan u njihovom domu.

“Anđela je 8 do 10 sati dnevno na poslu, sreća, pa samo u prepodnevnim časovima, a ja, pošto radim od kuće, za to vreme obavim obaveze vezane za kuću, odem u nabavku, ako treba, i tome slično. Kada se vrati uglavnom pogledamo neki film ili odemo na neku klopu. Vikende uglavnom koristimo da se vidimo sa porodicom, prijateljima ili da izađemo negde”.

Dakle, kao i svi parovi u dugim vezama. Ipak, kad izađu napolje iz svog doma i suoče se s pogledima društva, Sanja i Anđela nisu kao svi parovi.

“Drugačije je to što nas društvo još uvek ne koncipira kao par. Za 90 odsto ljudi, možda i jače, podrazumeva se da smo nas dve sestre, drugarice, cimerke. Na nekom svakodnevnom nivou bi to verovatno bile neke stvari tipične za parove, tipa, poljubac, zagrljaj, držanje za ruke. Ta neka vrsta bliskosti. Mislim, mi se u principu ni ne krijemo, ali uvek tu u nekom kutku mozga čuči ono da li će ti neko nešto dobaciti, uraditi, da li će se sklanjati od tebe kao da imaš neku zaraznu bolest i tako dalje”, kaže Sanja. Ipak, kao glavni problem prepoznaje nepostojanje Zakona o registrovanim istopolnim partnerstvima.

Beograd prajd je pre nekoliko dana pokrenuo onlajn peticiju sa nadom da će konačno “izvući iz fioke” Nacrt zakona o registrovanim istopolnim zajednicama, sačinjen još deset godina ranije. Taj zakon bi gej parovima obezbedio pravo na zajedničku imovinu i nasleđivanje u slučaju smrti partnera pod istim uslovima kao i bračni drug, na bolničke posete u teškim slučajevima kad su dozvoljene samo najbližoj porodici, na zdravstveno i socijalno osiguranje, zaštitu od nasilja u porodici…

“Apsolutno mi nije jasno čemu ta borba sa vetrenjačama, realno to je ‘čudo’ koje će trajati tri dana i posle toga ćemo svi nastaviti sa svojim životima kao da ništa nije ni bilo. Jedino što ćete čitavoj jednoj zajednici olakšati život”, kaže Sanja. “Evo vam lični i najsvežiji primer: moja partnerka trenutno ima nekih problema sa kičmom i trebalo je da ide na operaciju. Kada su ona i doktor razgovarali rečeno joj je da obavezno povede jednog roditelja sa sobom. Da postoji taj zakon uz nju bih bila ja. E sada zamislite da sa nekim delite i dobro i zlo, a onda tek tako i za nešto tako važno budete skrajnuti kao da ni ne postojite. Kako biste se osećali? I ima li potrebe da nabrajam dalje? Najveći strah mi je da će se njoj, ne daj Bože, nešto desiti, a da ću ja za to poslednja saznati.”

Naravno, neki će se setiti parova koji lepo funkcionišu u vanbračnim zajednicama i smatraju da je brak “samo papir”.

“Da, ali zakon prepoznaje vanbračnu zajednicu kao pojam. Prilikom popunjavanja nekih papira imate čak i ponuđeno da obeležite ukoliko ste u vanbračnoj zajednici. Nakon, čini mi se, 10 godina zajedničkog života imate podjednaka prava na imovinu stečenu za to vreme. Dok mi u zakonu ne postojimo”, podvlači Sanja.

Šta tačno očekuje od legalizacije istopolnih partnerstava?

“Da napravim svadbu konačno. Šalim se, naravno, mada bih i to volela”, smeje se, a onda vraća na temu.

“Očekujem da me zakon prepoznaje kao nekoga ko sa njom deli i dobro i zlo već pet godina, i deliće još dugo. Nije tu stvar interesa, stvar je poštovanja. Možete vi to da prihvatate ili ne prihvatate, to je vaše pravo, ali apsolutno nemate nikakvo pravo da tu ljubav ne poštujete i ugrožavate. Ne samo našu nego bilo čiju, bilo da su to hetero ili homoseksualni parovi.”

Za 20 godina, sebe i Anđelu vidi u nekom, bar za nijansu, slobodnijem društvu.

“Nas dve zajedno i dalje, u našem stanu sa detetom ili možda, ako Bog da, i sa dvoje već poprilično velike dece. Da živimo najnormalnijim životom. I da menjam svet, da se borim za bolje sutra nekih drugih društvenih manjina, za šta, nadam se, neće biti potrebe kroz 20 godina.”

Peticiju možete potpisati ovde

Izvor: Nova

Da Se Zna

About author

Da Se Zna