Usvajanje zakona o građanskom partnerstvu, organizacije civilnog društva u Srbiji zagovaraju već nekoliko godina unazad. Organizacija Labris izradila je Model zakona o građanskom partnerstvu koji bi u svom sadržinskom i formalnom smislu trebalo da bude i konačna verzija zakona. U ovom tekstu, koji je namenjen pre svega LGBT+ osobama kao subjektima prava navedenih u Modelu, želim da prikažem koja konkretna prava i obaveze će imati lica koja odluče da registruju građansko partnerstvo. Naravno, tekst je namenjen i svima drugima koji žele da budu tačno informisani o ovom modelu zakona i koji ne žele da podležu lažnim i tendencioznim vestima koje će neminovno pratiti ovaj zakon u periodu njegovog usvajanja. 

Model zakona na početku definiše šta je to građansko partnerstvo. U članu 2. kaže se da je građansko partnerstvo zajednica porodičnog života dva punoletna lica istog pola koja je registrovana pred nadležnim organom javne vlasti (registrovano partnerstvo). U drugom stavu istog člana, navodi se da je građansko partnerstvo i ako nije registrovano pred nadležnim organom javne vlasti, a radi se o trajnijoj zajednici porodičnog života dva punoletna lica i ispunjava uslove za pravno priznanje propisane ovim zakonom (neregistrovano partnerstvo). Ovde vidimo vezu sa bračnom, odnosno vanbračnom zajednicom. 

U članu 4. jemči se važno pravo na zaštitu od nasilja u porodici koji imaju partneri u skladu sa zakonom kojim se uređuje sprečavanje nasilja u porodici. 

U narednim članovima, Model zakona se bavi uslovima za registraciju građanskog partnerstva i priznavanjem neregistrovanog partnerstva, postupkom registracije i registrom, čime se u ovom tekstu neću baviti. Svakako pozivam sve da sa sajta Labrisa preuzmu Model zakona i detaljnije se informišu o svakom segmentu zakona. Prelazim na konkretna prava i obaveze utvrđene ovim Modelom.

Član 20. navodi važna prava i obaveze koja partneri imaju u građanskom partnerstvu – zajedno odlučuju o svim pitanjima od značaja za njihovu zajednicu, imaju obavezu da se međusobno pomažu u slučaju bolesti, imaju pravo na održavanje ličnih odnosa i sa maloletnom decom drugog registrovanog partnera sa kojima ih vezuje posebna bliskost, i veoma važno – partneri imaju jednaka materijalna i procesna prava i status u svim sudskim i upravnim postupcima kao i bračni drugovi. 

U članu 21. jemči se pravo na međusobno izdržavanje. Ovo pravo, između ostalog, znači da partner koji nema dovoljno sredstava za idržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog partnera. Takođe, maloletno dete jednog partnera ima pravo na izdržavanje i od drugog partnera. 

Kada se radi o imovinskim odnosima, oblici imovine mogu biti posebna i zajednička imovina. Posebna je ona imovina koju su partneri stekli pre registrovanja partnerstva, a zajednička ono što su stekli radom tokom trajanja partnerstva. Zajedničkom imovinom partneri upravljaju i raspolažu zajednički i sporazumno. Takođe, partneri mogu izvršiti i deobu zajedničke imovine tokom ili nakon prestanka trajanja partnerstva, sporazumno ili sudski. 

U članu 37. zakona, jemči se takođe veoma važno pravo – pravo na nasleđivanje. Dakle, partneri u građanskom partnerstvu imaju pravo na međusobno nasleđivanje pod istim uslovima kao bračni drugovi, shodno zakonu kojim se uređuje nasleđivanje, ali i shodno drugim zakonima kojima se uređuju posebna prava poput nasleđivanja penzije i slično. 

Zatim, u pravnim poslovima između partnera, važe pravila oslobađanja od obaveze plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava kao i kod bračnih drugova. Važe i novčane olakšice na novčane obaveze partnera. 

U slučaju bolesti partnera, zakon predviđa da drugi partner ima pravo da bude obavešten o njegovoj bolesti i zdravstvenom stanju, toku lečenja, da učestvuje u donošenju odluka u pogledu izbora medicinskog tretmana, da posećuje partnera u toku bolničkog lečenja, kao i na ostala prava iz ove oblasti koja pripadaju bračnim drugovima. Ovo je takođe izuzetno važno pravo, imajući u vidu da u praksi medicinsko osoblje odbija partnera u njegovoj želji da drugog partnera poseti u bolnici i bude uz njega u teškim životnim trenucima. 

Član 42. navodi da partneri uživaju sva prava iz penzijskog, zdravstvenog i socijalnog osiguranja kao i bračni drugovi. 

Kada se radi o krivičnom postupku, ili izdržavanju kazne zatvora ili mere bezbednosti, u kom se tokom života kao učesnik može naći neki od partnera, zakon i ovde u svim pravima izjednačava drugog partnera sa bračnim drugom. 

Na kraju, u članu 44. Model zakona predviđa da se građansko partnerstvo izjednačava sa bračnom zajednicom u pogledu prava i sloboda iz radnih odnosa, korišćenja javnih usluga, boravka na teritoriji Republike Srbije partnera koji je strani državljanin, priznavanja partnerstva registrovanog, odnosno zasnovanog u inostranstvu, međunarodne zaštite i sticanja državljanstva. 

Kao što se može videti, sva prava i obaveze koje predviđa ovaj Model, odnose se na svakodnevne životne situacije u kojima se svako od nas tokom života može naći. Ovo nisu nikakva ekskluzivna prava koja će imati pripadnici i pripadnice LGBT+ zajednice, već prava koja su ovim licima uskraćena, jer žive u istopolnoj zajednici. Zato je usvajanje ovog zakona neophodan korak u procesu unapređenja ravnopravnosti svih građana i građanski Republike Srbije. 

Peticija za usvajanje Zakona o građanskom partnerstvu možete potpisati ovde.

Bojan Lazic

About author

Bojan Lazic

Bojan je student završne godine međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i zaljubljenik u ljudska prava. Član je pravnog tima Udruženja "Da se zna!". Aktivista u srcu i duši. Najviše voli da putuje po regionu i omiljeni gradovi su mu Sarajevo i Priština. Zalaže se za Srbiju u kojoj se različitosti uvažavaju, poštuju i štite i u kojoj svako slobodno ispoljava svoju ličnost.