Danas pišem prijatelju
utrobi iz koje sam potekla
jer je septembar
i jer želim da prošetam glavnim gradom
želim da ti pričam o devojci za kojom patim
želim da ti pričam kako do juče nisam patila
želim da ti pričam o njenom osmehu
širokom kao nebo
o njenoj kosi koja menja boje
želim da ti pričam kako mi je grejala srce i postelju
dok je napolju vejao sneg
o koži mekšoj od pamuka
želim da ti pričam o zabranjenim poljupcima
utišanim uzdasima
i filmovima koje nikada nismo završile
želim da ti pričam o slikama
koje su srećnije od deteta
o pozajmljenim knjigama
koje još uvek stoje na policama
želim da ti pričam o putovanju
i inostranoj slobodi
o lepoti nežnosti bez straha da će nam neko život oduzeti
želim da ti pričam o našem planu
da se obučemo u zastavu
i uhvatimo za ruke
o našoj želji da prošetamo glavnim gradom
jer je septembar
i tada svi zajedno šetamo
ali ne bih stigla ni njeno ime da ti kažem
izgurala bi me iz života
kao što si me izgurala iz utrobe
i ovog puta bismo obe plakale
jer nas obe boli
ni ovog puta ja ne bih bila kriva
ni ovog puta ja ne bih birala
rodila si me da tugujem i radujem se ženama
podarila si mi srce veliko da voli sve ljude
bez obzira na to šta čuvaju među nogama
ali ja rođenjem nisam mogla da ti dam uho
da čuješ o mom velikom srcu
i mojim ljubavima
o bradama
i kosama
o haljinama
i pantalonama
o nežnim pupoljcima
i jakim stenama
ako ikada poželim da stavim prsten ženi
hoću li izgubiti utrobu kao prijatelja
hoću li živeti s tererom koji nosi čista ljubav
jer su tvoje misli zagađene
hoćeš li me voleti doveka
jer si mi majka
čak iako sam ja samo ćerka koja voli žene?

Autorka: Nataša Milijašević
Da Se Zna

About author

Da Se Zna