Vest o smrti mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija Radovića došla je do mene u trenutku dok sam omađijano zurila u savršen arhitektonski i skulptorski rad fra Vite iz Kotora na manastiru Dečani. Sama ta vest  „Upokojio se Amfilohije” nije mi donela neke specijalne emocije, posebno ne u doba pandemije kada su misli o smrtnosti tela sveprisutne, a tek ne dok posmatram umetnost koja nas sve nadživljava. Ali izgleda da sam u toj sredini bila jedina ravnodušna. Počevši od monaha kod kojih se osetila blaga seta i koji su se ubrzo okupili da se pomole za njegovu dušu, preko mojih saputnika do gostiju na slavi naših domaćina, svi su pričali o životu i smrti, o liku i delu ove poprilično kotroverzne, a neosporno veoma uticajne ličnosti. 

Teorije smrti kako to obično bude brzo postanu teorije zavere. „Ma ubili ga”. „Nije to korona”. I sl čulo se često za slavskim stolom. Posle komentara o smrti i predviđanjima o sahrani usledili su hvalospevi – od komentara kako je mnogo pomogao srpskom narodu, misleći na srpski narod na Kosovu i u Crnoj Gori, do onih kako je bio voljen i poštovan, do pohvale na račun njegove političke aktivnosti. Ubrzo se sa Amfilohija prešlo na to kako je moguće da crkva u političkom delovanju svrgne vlast, kakav je odnos Vučića prema crkvi, zatim malo o Irineju i na kraju opet o Kosovu. 

Moram priznati da ništa posebno (van njegovih političkih aktivnosti) o mitropolitu nisam znala dok mi nije postalo sumnjivo da moj brat, teolog i veroučitelj, naši domaćini i njihovi slavski gosti, Srbi koji žive na Kosovu, nisu svi imali samo reči hvale. A moja saputnica i ja ćutimo. Prisetim se ja malo po internetu ko beše Amfilohije, aaa homofob godine, drvo koje ne rađa i oganj, žene čedomorke, da da odjednom mi je jasno zašto se doživljava kao branitelj srpstva i zašto Matija Bećković drži govor na sahrani. 

Pored toga što je izgleda lajt motiv vladike-mitropolita-patrijarha kao bastiona srpstva da se meša u politiku, prava ili demografiju, da bi branio „srpske interese” šta god oni bili, po cenu i da potpiruju konflikt, Amfilohije nije ni prvi, a nažalost ni poslednji crkveni poglavar koji bi da pastvu uputi u to kako treba da se postavi po pitanju porodice, braka, dece, seksualnosti i identiteta. Još je omiljeni srpski patrijarh, Pavle, imao svoje akcije blagosiljanja „srpskih ratnika” tokom devedesetih, te govorio protiv abortusa, kao i protiv „množenja” određenih nacionalnosti ili etniciteta u Srbiji. Amfilohije je optuživan bio da krije Radovana Karadžića, njegovu majku na pogrebu nazvao „majkom Jevrosimom”, te ga i sada, nakon sahrane ruski list Komersant okarakterisao ga je kao zaštitnika ratnih zločinaca Ratka Mladića i Radovana Karadžića[i]. Za genocid u Srebrenici govorio je da je „to bila osveta”, na ratištu u Dubrovniku je uz gusle  pevao dobrovoljcima, u Cetinjskom manastiru je 1991. godine blagosiljao paravojne formacije Željka Ražnatovića-Arkana optuženog za ratne zločine, a odlikovao je vođu Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja za „kosovsko rvanje” i borbu za pravdu pred međunarodnim sudom. Slobodana Miloševića, tokom devedesetih godina, posetio je u zatvoru pred izručenje u Hag i odneo mu Jevanđelje i posthumno se izvinio što nije svedočio u njegovu korist.[ii]

Bilo da priznaju ili ne genocide, silovanja, nasilja, poglavari crkve u ključnim trenucima i kriznim vremenima nisu širili poruke mira, ljubavi i praštanja, već su propovedi i javna obraćanja pretvorili u zapaljive političke govore koji podstiču konflikt i produbljuju već postojeću mržnju među zaraćenim stranama. Amfilohije je poznat i po svojim „kletvama” upućenim političkim oponentima u Crnoj Gori, kao i „poganom jeziku” kad je u pitanju opis Crnogorske Pravoslavne Crkve ili države (o samostalnosti CG rekao je „ne pravi se pita od onoga”). 

I ovde dolazimo do onog što je deo cele retorike i ideologije crkvenih poglavara a nipošto odvojen fenomen – oni se jasno i javno određuju i prema pitanjima roda i seksualnosti i LGBTQ zajednici. Napravićemo kratku hronologiju mitropolitovih izjava. Još od prvog pokušaja Prajda 2009, Amfilohije je rekao da je to „parada srama” i da ono „čime se budala ponosi pametan se stidi”, o samom događaju rekao je da je Sodoma i Gomora (ili kako je skoro biblijski opevala Karleuša tri godine kasnije „Žene sa ženama, Muškarci sa muškarcima, Kurve s kurvama, Klinke sa matorcima”), a tim povodom citirao i dugo nakon toga pa i do danas rabljeni novozavetni motiv da se grana koja ne daje ploda baca u vatru[iii]. Ne samo da je Amfilohije protiv seksualne želje prema istom polu već govori i o božijoj blagodeti ugrađenoj u „mušku i žensku prirodu”, a na ovim prirodama, prirodno, grade se i normativne rodne uloge. Nedavno je obogatio ovaj diskurs za izjavu koja inauguriše normativne roditeljske uloge u svetinje i smisao postojanja:  „Očinstvo i materinstvo su dvije najveće svetinje ljudskog života. Svetinja braka predstavlja žižu vječnog smisla svega što čovjek jeste i radi čega postoji.”[iv] Dalje svoj govor mržnje Amfilohije nastavlja 2010, kada je dan nakon parade izjavio da smo gledali veće zagađenje prestonice od uranijumskog, te da je to sodomija koju moderna civilizacija diže na pijedestal božanstva i da je to nasilje koje izaziva te ne treba da se čudimo nasilnom odgovoru („još našu decu nazivaju huliganima”).[v] Govoreći na ovaj način on podupire diskurs o homoseksualnosti kao uvezenoj boleštini sa Zapada, kao nekom modernom fenomenu koji je Srbiji i „našoj deci” da ne kažem „uvaljen”. Nekoliko meseci nakon ovog Prajda upućen je mitropolitu od strane Poverenice za ravnopravnost savet da se izvini na šta je on odgovorio da nema za šta da se izvini jer on nije izrazio mržnju prema čoveku, on „osuđuje greh a ne grešnika” (a tada je DSS tražio da se poverenica Nevena Petrušić izvini jer vređa slobodu veroispovesti?)[vi]. Međutim, mitropolit nikada nije gonjen krivično za govor mržnje niti je bio osuđivan u politici, javnom diskursu i medijima, bez obzira na apele nevladinih organizacija, kritičkih novina ili pojedinaca. Slične komentare iznosio je u javnosti i povodom crnogorskog Prajda 2013 upozorivši crnogorsku vlast na pritisak „evropskog gej lobija”, nazivajući ženske materice „radionicama smrti” a muškarce „prosipačima mrtvog semena”[vii]. Sledeće godine je organizacija Kvir Montenegro proglasila Amfilohija „homofobom godine”, što je on primio kao “uručenje nagrade” sa zadovoljstvom.[viii] Potom je takođe povodom podgoričkog Prajda 2018. izjavio „Sebičnost, razaranje smisla ljubavi i njeno obesmišljenje predstavlja i osnovu tzv. jednopolnih brakova. Propagiranje pederastije kao ponosa predstavlja svođenje ljubavi na telesnu pohotu, ugrožava večni smisao čovekovog bića, njegovog tela i duše”.[ix] Svodeći „jednopolnu ljubav” na telesnu strast, svodeći čoveka na njegov rod i seksualnost, na biološku predodređenost i kulturnu “misiju” u nju učitanu, nije li mitropolit taj koji „ugrožava večni smisao čovekovog bića”? 

U ostalim pozivanjima na Sveto Pismo tu je i citiranje apostola Pavla: „Sveta je reč Apostola naroda Pavla: ‘ni bludnici, ni idolopoklonici, ni preljubnici, ni lopovi, ni pijanci, ni otimači, ni muželožnici neće videti Carstva nebesnoga’.” Nadalje, ta sa zapada došla pošast izjednačava se u rečima Amfilohija sa abortusom u svojoj nameri da se čovečanstvo samoistrebi (iskreno kamo lepe sreće da nam je to namera). 

Ovakvi komentari trajali su do Amfilohijeve smrti. Uoči Prajda organizacije pozovu na suzdržanje, suzdržanje se ne desi, posle njega se pozove na izvinjenje, izvinjenje se ne desi. Što me dosta podsetilo na situaciju sad na putu s početka teksta kad se vozim s monahom koji prekoračuje brzinu, zaustavi nas policija nemamo maske, ja možda ni pojas, on vozio skoro 90 na seoskom putu, al kad je policajac video monašku „uniformu” samo nas je pustio. Odnos vlasti i crkve ne samo da nije dovoljno sekularizovan, već i onda kada crkva krši građanska i ljudska prava (ili zakon o saobraćaju) to nema sankcije. Amfilohije je samo jedan od primera. A njegov odnos prema „svetovnoj vlasti” i uplitanju u politiku, kao i njihove posledice kojima svedočimo, takođe govore o nedovoljnoj sekularizaciji, kao i ogromnom uticaju i moći koje crkveni poglavari imaju u oblikovanju javnog diskursa i sistema vrednosti. 

Njegovim komentarima ne samo da se dalje učvršćuje mržnja kod onih koji su već homofobični, već se uliva strah i samoosuda kod vernika/ca među LGBTQ zajednicom. Koristiti sopstvenu poziciju moći za osudu nije nimalo hriščanski. Pozivati na nasilje, potpirivati mržnju i strah potpuno je suprotno od reči koje bi jedan hrišćanski poglavar trebalo da uputi. Umesto da se duhovne vođe bave širenjem ljubavi, oprosta, strpljenja, mira, vere, umesto da poručuju u ratovima i u razlikama „ljubi bližnjeg svog”, oni tendenciozno traže opravdanje za sopstveni govor mržnje i homofobiju u starom i novom zavetu upotrebljavajući te stihove van konteksta u svrhu političkog govora, javne osude i čak odbrane nasilja.

Da ne grešimo dušu, pozvao je na mir jednom, 2004. u Beogradu kada je tokom protesta zbog proglašenja nezavisnosti Kosova paljena Bajrakli Džamija mitropolit Amfilohije ušao je u besnu masu vičući: „Izađite deco, kumim vas Bogom! Ne činite zločin kao oni, pa da i mi ispadnemo zločinci.” Pokrenuo je obnovu mnogih crkava i manastira, doduše kako stručnjaci navode uz nimalo poštovanja prema izvornom obliku građevine. 

I za kraj najslađe – pre tačno godinu dana uz blagoslov Amfilohija obavljeno je prvo krštenje trans osobe u Crnoj Gori. Crkva je time pokazala samo naizgled jedan progresivan stav prema delu LGBTQ zajdnice, gotovo ohrabrujući, a zapravo izrazila je podržavanje normativa i blagoslov „ulaska” u „svetu tajnu” esencijalističkog shvatanja jednakosti pola i roda. 

O pokojnicima ni najbolje ni najgore, nego kao o živima.


[i] https://www.danas.rs/drustvo/komersant-mitropolit-amfilohije-bio-protivurecna-figura/

[ii] https://www.bbc.com/serbian/lat/balkan-54535662

[iii] http://www.spc.rs/sr/povorka_srama

[iv] http://www.rtcg.me/vijesti/drustvo/283179/amfilohije-nastavlja-sa-iskazivanjem-mrznje-prema-lgbti.html

[v] https://www.equalrightstrust.org/ertdocumentbank/ERR7_isidora.pdf

[vi] https://www.vijesti.me/svijet/balkan/369686/amfilohije-se-nece-izviniti-predstavnicima-lgbt-populacije-u-srbiji

[vii] http://www.politika.rs/scc/clanak/273187/Mitropolit-Amfilohije-Gej-lobi-pritiska-vlast

[viii] https://www.slobodnaevropa.org/a/26656810.html

[ix] https://mondo.rs/Info/EX-YU/a1146160/Amfilohije-Radovic-o-gej-paradi-u-Podgorici-Stavljaju-brkove-gde-im-nije-mesto.html

AnaSimona

About author

AnaSimona

Istoričarka umetnosti koja je stalno trigerovana svim i svačim. piše za feministički magazin Milica likovne kritike i komentariše društvene fenomene u kolumni za Remarker portal. radi u galeriji Novembar gde se odmara od trigera i uživa u umetnosti. Radi na doktorskoj tezi, ali nedovoljno ako se pita njeno sunce u jarcu.