U februaru je osnovana radna grupa koja treba da raspravlja o Zakonu o istopolnim partnerstvima u Srbiji, što je još jedan korak ka ostvarenju cilja za koji se aktivisti i aktivistkinje naše zemlje bore deceniju i više. Zakon koji treba da ozvaniči zajednicu dvoje ljudi istog pola i učini vidljivim građane ove zemlje koji žive bez osnovnih ljudskih prava životom potpuno nezamislivim strejt delu srpske populacije. Dakle, radi se o Zakonu koji ne ugrožava nikoga od strejt ljudi, ni na koji način ne poništava tradicionalne vrednosti, koji u sebi nema nijednu stavku o usvajanju dece (iako bi trebalo, ali valjda smo svesni gde živimo), koji ne sadrži reč „brak“ budući da po Koštunicinom ustavu brak podrazumeva zajednicu muškarca i žene… I pored toga što je valjda jasno da je ovo nešto što je odavno potrebno Srbiji i ne samo Srbiji nego svakoj zemlji u regionu, čini mi se da i dalje izaziva kontroverzu i da mnoge javne ličnosti i dalje nemaju petlju da ovaj zakon podrže. Kad je portal Nova.rs sproveo anketu među političarima svih stranaka, bez razmišljanja i okolišanja Zakon su podržali Demokratska stranka i Pokret slobodnih građana. Đuka Bizon je rekao da ga to ne zanima (narodnog poslanika koji prima platu iz džepa svakog od nas ne zanima Zakon za koji će morati da glasa), Sanda Rašković Ivić je rekla da u principu nije protiv, ali brine je tema usvajanja dece jer nije sigurna kakvu majčinsku figuru bi imalo dete koje odgajaju dva bradata muškarca (doslovno je ovako rekla tako da – jedi govna, Sanda) Borko Stefanović iz Đilasove stranke nije hteo da odgovori na pitanje, kao i svaka sisica, a Dveri su bile najglasnije u iznošenju laži i podrivanju Zakona, što u principu nikoga ne treba da iznenadi. 

Novinari su zvali i druge javne ličnosti jer nam je svima jasno da nema ničeg boljeg od tekstova na ovu temu da razjaruje fašiste u komentarima a samim tim i da donosi čitanost. Nećete verovati, Zakon su podržale uglavnom folk pevačice – Rada Manojlović, Tijana Milentijević, Ljupka Stević, Aleksandra Mladenović, Zorica Marković, voditeljka rijalitija Dušica Jakovljević, starleta Tamara Đurić. Ako izuzmemo stalne saveznike zajednice, glumce, književnike, Natašu Bekvalac koja je u medijima i pokrenula inicijativu za donošenje Zakona svi ostali ćute. Nema ih. Ovaj fenomen me je uvek nervirao, pogotovo ako napravimo poređenje sa recimo američkom ili generalno zapadnom scenom i pop kuluturom gde se podrška ljudskim pravima podrazumeva i teže ćete naći umetnika ili popularnu javnu ličnost koja se na neki način nije zalagala za unapređenje položaja manjina nego onog koji nije. OK, razumem da smo u Srbiji, ali opet ne shvatam zašto nema podrške od strane onih koje LGBT populacija godinama uzdiže, kupuje njihovu muziku i pravi od njih zvezde. Smeta mi što nisam čuo nikoga od onih kojima su gej muškarci gradili imidž i karijere da bar jednom prekinu zavet ćutanja i stanu uz svoju publiku. A da ne bude da ćute samo pevačice, ćute i istaknuti opozicioni lideri, ćute TV lica, ćute „tviter“ zvezde. U Americi su košarkaši kluba Denver Nagets za koji igra naš Nikola Jokić nosili dreseve sa duginim bojama kako bi stali uz LGBT populaciju. Dejvid Bekam je istaknuti saveznik gej zajednice, kao i njegovi sinovi. Fudbaleri cele Premijer lige (engleska prva liga u kojoj igrači zarađuju milione) nosili su majice pre svakog meča na kojima je pisalo da je fudbal za sve i da se homofobija u fudbalu mora zaustaviti. Možete li da zamislite da ovde neki fudbaler podrži ovaj Zakon? Pa iskreno, trebalo bi. Bolje da dobiju malo pozitivnog PR-a pošto ionako svakog dana čitamo da klubovima za koje igraju rukovode kojekakvi uličari i narkodileri. Ne znam u čemu je toliki problem, ne traži im niko da priznaju Kosovo. 

Nijedna promena u društvu u istoriji ne bi se desila bez hrabrih pojedinaca koji su se zalagali za one čiji se glas ne čuje. Naravno da je teško, naravno da boli, naravno da ćete primiti nekoliko ružnih poruka na Instagramu, ali valjda želite da upišete bar jedan plus u svojim biografijama pored toliko minuseva koje ste do sada nakupili. Ili na ovoj ovolikoj našoj sceni nema više nikog hrabrog osim nekoliko pevačica i učesnica rijalitija? Izađite, recite da ste uz one koji su uvek bili uz vas i ne budite pičke. 

Znam da mnogo tražim od onih koji ne smeju da iskažu svoj stav ni na jednu temu, posebno ovu koja nažalost i dalje podiže tenziju odavno usnulog srpskog življa, ali ne bi bilo loše da pogledate ovaj video i vidite kako se to radi. Nije teško, a možete i da prepišete neku od njenih izjava, obećavam da neću nikome reći: 

Ova aktivnost podržana je od strane Friedrich-Naumann fondacije
Dragan Kecman

About author

Dragan Kecman

Dragan Kecman rođen je 1989. godine. Nakon što je završio Petu beogradsku gimnaziju, uporedo sa studijama počinje da radi kao novinar u segmentu zabave i šou-biznisa. 2019. godine dolazi na mesto glavnog i odgovornog urednika magazina Story, najpopularnijeg domaćeg magazina o poznatima koji i dalje uspešno vodi. Ističe se aktivizmom i glasnom borbom za prava žena i manjinskih grupa.