„Sve je to ljubav”, ore se glasovi Nataše Bekvalac i pomalo Cece Slavković sa zvučnika, dok interventna pokušava da istera goste iz jednog beogradskog gej kluba psujući mater svima. Jako filmska scena na koju sam nabasao na tviteru, zajedno sa ostalim vestima o upadu policije u ovaj gej klub. Povrh svega, pogledajte koliko je ova pandemija unela faktora iznenađenja u koncept racije u gej klubu, koji sam po sebi nije nezamisliv. Meni, recimo, moja astrološkinja ni u ludilu ne bi u godišnjem horoskopu predvidela scenu isterivanja gostiju iz gej kluba, gde ću da stanem na stranu policije, ali eto, tu smo gde smo. I ja sad ne bih nešto preterano moralisao u vezi sa poštovanjem mera u toku pandemije, pre svega jer me moralisanja generalno smaraju, a onda i zato što se ni sâm sigurno za ovih godinu dana nisam ponašao savršeno. Doduše, iako mi ponašanje nije bilo besprekorno, jesam vodio računa da se u toku pandemije okupljam u grupama malo manjim od 700 (slovima: sedamsto) ljudi, koliko ih je bilo u klubu gde je izvršena racija. Takođe se ne bih bavio time da vas učim odgovornom ponašanju, jer je prošlo već godinu dana otkad živimo u „novom normalnom” i od sednice do sednice kriznog štaba – trebalo je da ste već naučili. Tema koju bih ovom prilikom otvorio jeste u ovom kontekstu vrlo sporedna, ali je za svaku LGBT osobu u mnogim drugim kontekstima vrlo konstantna, iako uvek diskretna. 

Naime, skoro svi mediji su preneli, kao usputnu informaciju, činjenicu da je klub koji je radio posle 20h uprkos zabrani – gej klub. Takav je slučaj u Tanjugovoj vesti, koju je preuzela nekolicina portala. Pojedini desničarski mediji poput Pravde su iskoristili priliku i da navedu kako je „treštalo i kad je patrijarh umro”. Iako u samim tim faktima zaista nema ničeg spornog, bitno je videti kontekst koji je pridodat tim informacijama, kao i njihova relevantnost. Zašto je uopšte bitan podatak što je baš gej klub taj koji je kršio mere? Ja iskreno ne znam da su gejevi izmislili ponašanje koje zaslužuje prekršajnu prijavu. Takođe, to mesto nije jedino koje već mesecima nesmetano radi uprkos propisanim ograničenjima, nije ni jedino mesto gde je upala policija, a brate mili, i mnogi drugi su se okupljali i u većim brojkama od pedera, pa im se lična svojstva nisu računala u kritici neodgovornog ponašanja.

Niko se recimo nije preterano pretrgao od mogućeg skoka zaraženih nakon hiljada okupljenih da isprate Amfilohija, pa Irineja, pa Đorđa Balaševića, ali tim neodgovornim ljudima čak nije ni upala policija. I sve je okej, ja razumem svačiju potrebu da se okupi. Vernicima sigurno znači da dođu na sahranu crkvenog poglavara, fanovima Đorđa Balaševića je sigurno značilo da isprate zvezdu koja je obeležila njihovo detinjstvo, odrastanje, mladost i sl. Međutim, potrudimo se barem da ne budemo licemerni, da se ne stavljamo u pozicije arbitara kad je okej kolektivno posustati a kad ne, a tek da ne budemo bezobrazni da koristimo lična svojstva ljudi koji su se okupili. U slučaju gejeva, se postavlja pitanje kao i u milion drugih situacija kroz koje gejevi u životu prolaze: Zašto ja bilo kome dugujem da budem moralno ispravan, duhovit ili pametan u mnogo većoj meri od bilo koga drugog? Zašto su dobri gej ljudi dobri ljudi uprkos tome što su gej, a loši gej ljudi su em loši em gejevi? I takav narativ definitivno ne spada u životno ugrožavajuće, ali spada u diskriminatorne. Jer na kraju krajeva, i mi samo želimo da budemo jednaki kao i svi drugi i pravo da budemo i loši i zli i neodgovorni isto koliko i ostali ljudi i da se sa odgovornošću za sve svoje loše postupke suočavamo u istoj meri koliko i heteroseksualni ljudi, a ne da homoseksualnost bude naša dodatna teza u manama koje treba da ispravimo.

Ova aktivnost podržana je od strane Friedrich-Naumann fondacije

Goran Vojinovic

About author

Goran Vojinovic

Rođen 1996. u Beogradu, gde je završio XIII beogradsku gimnaziju i Srednju muzičku školu „Vatroslav Lisinski”, a trenutno se nada da će privesti kraju osnovne studije skandinavistike na Filološkom fakultetu u Beogradu. Nikad se profesionalno nije bavio aktivizmom, ali voli i želi da uskoči da pripomogne oko prajda ili neke druge aktivnosti organizacija koje podržava. Trenutno sa Alexis i Milošem vodi podkast „Tetke” na Remarkeru, priča kako će od sutra na dijetu i suviše vremena troši na opskurne izdanke popularne kulture.