1. Da li mogu otići kod psihijatra preko hzzo-a (Hrvatski zavod za zdravstveno osiguranje)?

Ukoliko tvoje zdravstveno osiguranje pruža mogućnost pristupa lekaru opšte prakse, odatle možeš dobiti upute ka svim specijalistima uključujući i psihijatra. Za više informacija možeš da kontaktiraš @trans_aid.

  1. Kako da prestanem da se bojim strejt muškaraca (u smislu da ne umem da razgovaram sa njima)?

Izražena nelagodnost od osoba drugačije seksualne orijentacije može predstavljati izraz internalizujuće homofobije, koja može imati duboke korene. Svaka nelagodnost i strepnja se razrešava postepenim izlaganjem. Uvek možeš imati ”spisak“ unapred pripremljenih tema za uopšten razgovor koji će ga učiniti poznatijim i prijatnijim. 

  1. Imala sam came out pre skoro 11 godina i moji roditelji i dalje ne žele da me prihvate. Šta da radim?

Svaki stav sastoji se od kognitivnog, emocionalnog i motivacionog dela. Ponekad ekstremnost stava “zamagli” sva tri elementa ali ne poništava celokupan emotivni kapacitet koji druga osobe ima prema nama. Nerazumevanje određenog segmenta našeg identiteta ne treba generalizovati na nerazumevanje nas kao ličnosti. Koliko god da je naša bol izražena, možemo pokušati da razumemo tuđe rigidne stavove i postaviti granice kako bi sebe zaštititi- npr. građenje podrške na drugom mestu, nepotenciranje emotivno nabijenih tema tokom porodičnog okupljanja i slično.

  1. Biseksualna sam ali imam dečka. Osećam se kao da ne pripadam LGBT zajednici zbog toga. Masa ljudi gleda u mene kao da sam “strejt”. Kako da prevaziđem taj osećaj?

Veoma je često da okruženje suočava neke naše stavove, što može za posledicu razviti borbu sa internalizovanom homofobijom. Sticanjem stabilnosti u sopstvenu seksualnost kao i sigurnost u svoje izbore, manje ćeš pristrasno prihvatati tuđa mišljenja. Socijalnu podršku koju gradimo, temeljimo na mnogim aspektima našeg identiteta ne samo seksualnog, te pitanje tvojih romantičnih izbora ne mora biti okosnica odnosa. 

  1. Kako da se distanciram od prijateljice koja mi svaki dan piše na instagramu? Dosadan mi je odnos, a bojim se da ako vidno prekinem odnos sa njom, može da zloupotrebi neke intimne informacije.

Postepeno proređivanje komunikacije može biti način distanciranja. Ukoliko osoba ipak odluči da zloupotrebi informacije koje su joj poverene, to predstavlja narušavanje tvojih ličnih granica i poželjno je konfrontirati je. Ni jedan odnos ne treba da se bazira na strahu. 

  1. Gde se može potražiti besplatna pomoć psihijatra ili psihologa a da razgovori budu uživo?

Centar za mentalno zdravlje, pruža besplatno psihološko savetovanje u okviru zgrade Beograđanka na 20 spratu, svakim radnim danom od 9 do 18h, bez uputa. Njihov telefon je 011-3612-467, možeš ih nazvati da se raspitaš o zakazivanju termina. 

  1. Mislim da imam adhf a roditelji mi ne daju da idem kod psihologa. Nepodnošljivo je. Šta da radim?

ADHD u svom piku, često zahteva farmakoterapiju pa tek onda psihološki vid podrške. Ukoliko imaš pristup lekaru opšte prakse, možeš tražiti uput ka psihijatru u okviru istog doma zdravlja. Podršku kolega psihologa možeš dobiti i putem telefona 0800-300-303 svakog radnog dana od 14-23 h (Centar Srce).

  1. Kako da prihvatim sebe kao poliamoričnu osobu posebno u lgbt zajednici koja je negativna oko toga?

Prikupljanje informacija i suočavanje sa sopstvenom internalizovanom heteronormativnošću, može biti prvi korak. Može ti biti od koristi sledeći blog  https://libela.org/prozor-u-svijet/6515-poliamorija-evo-vodic-za-autanje/ 

  1. Kako “usporiti” i živeti sada. Mehanizmi?

Sadašnjem trenutku možemo pristupiti kroz apsolutno fokusiranje na trenutnu akciju (npr. svesno pranje sudova, čitanje) praćenje soptvenih udaha i izdaha, praćenje sopstvenih misli ali i bavljenje nečim što nas “okupira i prožima”. Ukoliko imaš poteškoća da usredsrediš svoju pažnju, vođene meditacije mogu biti dobar prvi korak. Njih možeš pronaći online ili skinuti aplikaciju na telefonu. 

  1. Kako započeti ozbiljniji razgovor sa porodicom o sopstvenoj seksualnoj orijentaciji? Znaju ali ne počinju razgovor. 

Pre započinjanja “teških” razgovora dobro je da se pripremimo na potencijalne neprijatnosti i sastavimo plan reakcija na iste. Na početku razgovora poželjno je držati se konkretnih situacija uz stavljanje akcenta na slušanje. Poželjno je odabrati adekvatan trenutak, kada si siguran/na da je porodica spremna za razgovor. Možeš upotrebiti direktan vid komunikacije poput, “već neko vreme osećam teskobu i  imam potrebu da sa vama podelim svoje mišljenje i emocije”

  1. Kako da se suzdržim tokom svađe? Neki put imam osećaj da ću dobiti srčani udar?

Snažan afekat može predstavljati teret za našu psihu ali i telo, te je veoma poželjno kroz fizičku aktivnost ga i eliminisati iz tela. Snažne emocije je izuzetno teško kognitivno kontrolisati i poželjno je izmestiti se iz “prostora svađe” uz molbu da se razgovor nastavi kasnije. Ukoliko nisi u mogućnosti da napustiš situaciju, aktivno slušanje druge osobe može ti dati prostora da je zamoliš za vreme da formuliseš odgovor. 

Da Se Zna

About author

Da Se Zna