Čim je izašao, bilo je jasno da video za novu pesmu Lil Nas X-a neće proći nezapaženo. Religijski motivi interpretirani na netradicionalan način već su, zbog sklonosti tradicionalista ka bivanju u stalnom stanju uvređenosti, sami po sebi klimav teren, ali ovaj se video čak ni ne trudi da obigrava oko bilo čijih osećanja niti vodi računa da nekome ne stane na žulj. Štaviše, ne samo da ne pravi kompromise, Lil Nas ulazi u otvoren sukob sa tradicijom, religijom i opresijom, a čitav video, osim što bode oči i sablažnjava pristojan svet, takođe predstavlja i veoma snažnu i artikulisanu pobunu protiv tog finog pobožnog sveta, njegovih, za LGBTI+ zajednicu neispunjivih očekivanja, njegovog nepoštenog i osuđivačkog, kategoričkog odbacivanja svega što ispada iz željene heteronormativnosti. 

Video se otvara kadrom rajske atmosfere neba koji nas potom spušta ispod oblaka i proleće iznad reke kroz animirani pejzaž dok prolazimo između ruševina antičke grčke i rimske arhitekture. To možemo shvatiti kao stajanje biblijske priče na ruševinama starih religija, ili kao porušen stari sistem vrednosti, koji se može odnositi na afirmativan odnos antičke grčke i rimske kulture prema homoseksualnosti, koji je porušen prelaskom zapadne kulture u hrišćanstvo, koje homoseksualnost osuđuje. 

Ovu scenu prati intro glas Lil Nas-a koji kaže: U životu, sakrivamo one delove sebe koje ne želimo da svet vidi, zaključamo ih, kažemo im “ne”, prognamo ih. Ali ovde, ne radimo to. Dobrodošli u Montero. Izraz “prognati” svakako nosi aluziju na prognanje iz raja i prvobitni greh, što jesu centralne teme obrađene ovde. Međutim, ono na šta Lil Nas X ovde ponajviše aludira je odnos LGBTI+ osoba prema svom identitetu i seksualnosti. Mi smo još od malih nogu naviknuti na osećaj stida, naučeni da sakrijemo delove sebe koje svet ne želi da gleda, da ih zaključamo i kažemo im “ne”, da ih prognamo, odbacimo i izbacimo iz sebe. Društvo zahteva da se sve što ono smatra devijantnim sakrije i skloni kako ne bi uznemiravalo pošten svet. Odbiti da se sakrivamo i stidimo sebe je baš zato toliko veliki i važan podvig. Odbiti da nas bude sramota onoga što smo znači pristajanje na prognanje, na izbacivanje iz društva normalnih i dobrih, postajanje izgnanikom i grešnikom.

U kadar među ruševine ulazi zmija, i mi zajedno sa njom dolazimo do drveta (Drveta spoznanja), i, očigledno, Edenskog vrta. U ovom vrtu, međutim, nema Eve. Samo Lil Nas X, koji sedi ispod drveta a ona mu se zmija, sa kojom smo i ušli u vrt, prikrada s leđa, sada u polu-ljudskom obličju, što je česta reprezentacija zmije u prikazivanju Originalnog greha.

Zmija, koju takođe predstavlja Lil Nas X, kada joj prvi put vidimo lice ima izraz prepredenosti i preko lica joj preleti lukav i gotovo detinjasto nestašan smejuljak. Glavni Lil Nas, kojeg ćemo zvati Adamom, videvši zmiju, uplaši se, trgne i pokuša da pobegne, ali gde god se okrene, zmija ga sustiže, pojavljuje se odasvud, procveta iz cveta, stvori se u oblaku i na kraju pojavljuje pred njim. Zmija, kao simbol greha, ovde očigledno predstavlja homoseksualnost, od koje Adam uzaludno pokušava da pobegne, ne bi li zadržao svoje mesto u rajskom vrtu. Greh na koji ga zmija navodi ovde nije vezan za jedenje sa drveta spoznjanja, ali jeste u vezi sa samospoznajom. Zmija opčini i poljubi Adama, što možemo razumeti kao trenutak spoznanja svoje seksualnosti. Dok svojim trećim okom omađijava Adama, zmija izgovara tekst pesme: 

If Eve ain’t in your garden, you know that you can 

(Call me when you want, call me when you need)

 Odsustvo Eve očigledno sugeriše homoseksualnost, te se zmijin poziv raščitava kao poziv na, ne samo istopolan seks, nego i čitav život koji biti gej sa sobom nosi, a koji zapadno društvo shvata grešnim. 

Ovaj, prvi segment završava se tekstom urezanim u Drvo spoznanja, na grčkom jeziku. Tekst je iz Platonove Gozbe, filozofske rasprave o ljubavi i znači:

Nakon podele čoveka na dva dela, svaka polovina žudela je za onom drugom.

Gozba je koncipirana kao nadmetanje i rasprava između parova govornika koji govore o različitim vrstama ljubavi. Aristofan i Agaton, komediograf i tragičar, govore o erotskoj ljubavi. Aristofan zagovara religiju Erosa iznoseći grčki mit o srodnim dušama, poznat kao mit o androginu. Prema ovom mitu, koji suštinski pokušava da objasni poreklo ljudi i poreklo ljubavi, ljudi su nekada bili okrugli, sa četiri ruke i četiri noge, sa dva lica, i bili su celoviti. Neki su bili sačinjenji od dve muške polovine, i bili su deca Sunca, drugi su bili sačinjenji od dve ženske polovine i bile su deca Zemlje, a treći, androgini, bili su deca Meseca, sačinjeni od jedne muške i jedne ženske polovine. Gotovo sve indoevropske tradicije Sunce shvataju kao muško načelo, aktivnosti i kretanja, a Zemlju kao žensko načelo mirovanja, plodnosti i rađanja, te Mesec kao mesto sretanja ta dva načela. Kako bilo, ovi celoviti prvi ljudi, previše su se uzdigli i pokušali da se popnu na Olimp i postanu jednaki bogovima, zbog čega ih je Zevs kaznio presekavši ih na polovine i od tada svaka polovina žudela je za onom drugom. Ovaj mit, osim što  objašnjava poreklo homoseksualnosti i heteroseksualnosti, on takođe i, pored načela Sunca i načela Zemlje, iznosi i načelo Meseca, kao prostor između muškog i ženskog, te treći rod prvobitnih ljudi. 

Sledeći segment prepun je posve različitih motiva i aluzija, koji, ipak, svi upućuju na isto. Najpre, glavnog Lil Nas-a, obučenog u roze, pred sud izvode dva Lil Nas-a obučena u plavo. Simbolika je jasna – odstupanje od tradicionalne, sterotipne muške uloge mora biti osuđeno. Zatim, dok ga sprovode, roze Lil Nas izgovara sledeće stihove:

I wanna sell what you’re buying

I wanna feel on your ass in Hawaii

I want that jet lag from fuckin’ and flyin’

Shoot a child in your mouth while I’m ridin’

Kojima kao da nam govori šta je sve “zgrešio” da završi na sudu, a kada ga vidimo svezanog u lance, on kaže:

Oh-oh, why me?

Pitanje “Zašto ja?” svaka LGBTI+ osoba postavila je sebi barem jednom. Osećaj pogrešnosti i stida nikome od nas nije stran i kada roze Lil Nas X, okovan u lance, pita “Zašto ja?” to je očajanje u ime čitave LGBTI+ zajednice kojoj cishet društvo, ovde obeleženo stereotipno muškom, plavom bojom, daje sebi za pravo da sudi. Izgled sudija, sva prilika, upućuje na Mariju Antoanetu. Zapitavši se zašto je to tako, možemo pretpostaviti da je reč o aludiranju na odnos Marije Antoanete prema patnjama naroda i njenoj čuvenoj: “Neka jedu kolače”, koja je, u svojoj neironičnosti, upravo slavna jer savršeno pokazuje potpunu odsečenost Francuske aristokratije od naroda i nemogućnost da se sa njom identifikuje, toliko, da Marija Antoaneta nike mogla ni da shvati da onaj ko traži hleba, verovatno nema ni kolača. Marija Antoaneta demonstrira potpuno slepilo privilegovanog dela društva i nesposobnost da shvati patnje onih potlačenih. Prenevši taj odnos na način na koji se cishet društvo odnosi(lo) prema LGBTI+ zajednici, paralela je, u stvari, prilično direktna. LGBTI+ osobe su (bile) podvrgnute do te mere nejednakom tretmanu u odnosu na cishet društvo, da ono ne može ni da shvati našu poziciju. Iz oslepljenosti svojom privilegijom, ono, oholo kao Marija Antoaneta, daje sebi za pravo da nam sudi.

Ova scena događa se u Koloseumu, a krzno koje roze Lil Nas nosi aludira na njegovo bivanje u poziciji gladijatora. Gladijatori u starom Rimu nisu bili smatrani ljudima, već razonodom i ventilom za mase. Raspaljenom se narodu davala u ruke moć da odlučuje o životu i smrti gladijatora te su oni bili ostavljani narodu na milost i nemilost, a kako nisu ni bili viđeni kao ljudi, ni milosti, često nije bilo. U demonstriranju otrcane, ali u osnovi tačne rimske izreke “hleba i igara” narod je svaku frustraciju koju bi im nepoštena vlada činila iskaljivao gledajući gladijatorske igre, gde je, time što je gladijatorima oduzimao čovečnost, mogao da se reši svake empatije i sa oduševljenjem gleda kako neko pred njima biva raskomadan na delove na njihovu želju i zapovest. U videu vidimo narod koji izgleda istovetno, bezlično i svi, kako se čini, od kamena. Njihova neraspoznatljivost i bezličnost oličenje je ponašanja grupe koja cela preuzima istovetan stav, te ga demonstrira strašću i agresijom koju može izazvati jedino namerno odbijanje saosećanja. Oni, neosetljivi na patnje, od kamena, nisu u poziciji u kojoj je okovani roze Lil Nas, niti će u njoj ikada biti, pa im se može ga bezdušno kamenuju i zahtevaju njegovu smrt. Dok Marija Antoaneta ne može ni shvatiti patnju roze Lil Nas-a, narod bi to mogao, ali on to neće učiniti, on će iskoristiti priliku da u svoje ruke preuzme moć da odluči o životu roze Lil Nas-a, iživljavajući se nad njim onako kako se Marija Antoaneta iživljava nad njima. 

Kamenovanjem koje konačno i usmrti roze Lil Nas-a, završava se drugi segment i u trećem vidimo njegovu dušu kako se uznosi na nebo, ali umesto da nastavi u raj, Lil Nas dohvata šipku i sada ga, umesto u nevinoj bebi-roze boji, vidimo crvene kose, i u dubokim čizmama na štiklu kako niz šipku pleše niz krugove pakla sve do samog dna gde je presto đavolov. Taj ples oko šipke je do teme oslobođen, razuzdan, i pre svega hot, da poruka koju iz njega primamo jedino može biti shvaćena kao čin odbacivanja svih sistema vrednosti koje je nametnulo društvo koje ga je ubilo, pa tako i odbacivanje prilike za ulazak u raj, kao nagrade koju sistem vrednosti tog društva nudi. 

Nakon odbijanja koje društvo nad njim čini, drskim i nekompromisnim odbacivanjem društva koje je odbacilo njega, Lil Nas se, lišen svake dužnosti, očekvanja, jer je svako očekivanje cishet društva izneverio, doseže slobodu koja nikada neće biti dostupna onome ko ostaje unutar očekivanja heteronormativnosti – slobodu da, bez stega očekivanja bude ono što zaista jeste jer nema neko mesto u tom društvu koje bi mogao da izgubi. Ulazeći u pakao u velikom stilu, Lil Nas hoda preko natpisa Damnant quod non intellegunt – Kvintilijanove izreke koja znači Osuđuju ono što ne shvataju. U ovom natpisu je verovatno ključ – Lil Nas X ne napada, u stvari, samu religiju koliko napada ljude koji iza te religije kriju svoju nespremnost da razumeju i da saosećaju, a koja rezultira osudom i odbacivanjem. 

Kada igra đavolu u krilu da bi ga potom ubio i zauzeo njegovo mesto, Lil Nas X uzeo je najbolje što mu se nudilo. Nama, koji nismo u skladu sa očekivanjima nudi se jedino da budemo pokorni i jadni, a ako to nećemo, onda moramo biti negativci – uloga glavnog protagoniste za nas nikada nije bila dostupna, i zbog toga Lil Nas X uzima drugo najbolje mesto – postaje anti junak, antagonista, postaje sve ono od čega strepi pošten svet. Na taj način on sav prezir koji društvo prema njemu oseća pretvara u deo svog identiteta i štit protiv tog istog društva. Kako reče Tyrion u Igri Prestola nakon što je Jon-a Snow-a nazvao kopiletom: Da ti dam jedan savet, kopile. Nemoj nikada zaboraviti šta si, jer ostali svet neće. Nosi to kao oklop i nikada niko to neće moći da upotrebi protiv tebe.

Na kraju, valja se osvrnuti i na sam naslov – Montero je legalno ime Lil Nas-a i na svom Instagramu on je objavio pismo četrnaestogodišnjem sebi u kojem je u mnogome dešifrovao i pesmu i sve što smo uz nju dobili:

dragi 14-ogodišnji montero,

napisao sam pesmu sa našim imenom u njoj. ona je o liku kojeg sam upoznao prošlog leta. znam da smo obećali da se nikada ne autujemo javno, znam da smo obećali da nikada ne budemo “ta” vrsta gej osobe, znam da smo obećali da umremo sa svojom tajnom, ali ovo će otvoriti vrata mnogim kvir ljudima da jednostavno postoje. vidiš, meni je ovo veoma strašno, ljudi će biti besni, reći će da im namećem vrednosti. ali istina je da, to i radim. vrednosti koje će učiniti da se ljudi drže jebeno podalje od života drugih ljudi i da prekinu da im diktiraju šta treba da budu. šaljem ljubav iz budućnosti.

-lnx

Praktično sve što ovaj tekst razvlači u ovolikim redovima, Lil Nas je sabio u svega nekoliko rečenica. Obećanje koje je dao sam sebi sa četrnaest je upravo ono pokoravanje na koje sada više ne želi da pristaje. Sada se više ne krije, sada više nije dobar peder, sada je postao upravo “ta” vrsta gej osobe koja, kako to društvo doživljava nešto “nameće, bode oči i provocira”. Pa, ako je autentično postojanje i odbijanje da se stidimo sebe provokacija i nametanje, onda to društvo ne zaslužuje ništa drugo do protiv njega ustanemo bez kompromisa i da mu njegovu nepoštenost saspemo u lice, onako kako to čini video za Montero. 

Matija Stefanovic

About author

Matija Stefanovic

Rođen je 1997. godine. Završio je Valjevsku gimnaziju, a trenutno studira Srpsku književnost i jezik na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na Nedelji ponosa je prvi put volontirao 2019. godine i tada se zainteresovao za LGBT+ aktivizam. Od novembra 2020. godine radi u Prajd Info Centru. Voli Gospodar Prstenova, Vikinge i Nordijsku mitologiju.