Kako da prestanem da preispitujem svaki svoj korak zbog traume koje imam iz prošlosti?

Iskustvo traume ne treba da bude nešto što proživljavaš samostalno. Ukoliko se nalaziš u čestom preispitivanju koje ti remeti svakodnevnu funkcionalnost i dovodi do čestih promena raspoloženja, to može ukazati na ozbljine psihološke posledice. Toplo se preporučuje da porazgovaraš sa stručnim licem tj. psihološkim savetnikom ili psihoterapeutom. 

Koja je razlika iz zoning out i dissociation i da je to slično za svakoga?

Disocijacija predstavlja jedan od psiholoških mehanizama odbrane koji se aktivira u periodu stresa, pri čemu dolazi do razdvajanja (gubitka pojma) od osećaja sopstvenog tela (depersonalizacija), od okruženja (derealizacija) ili pojma kontinuiteta vremena. Kada smo umorni ili pod visokim stresom svi možemo aktivirati ovaj mehanizam odbrane i suočiti se sa situacijom da nam sredina deluje nekako drugačije, mutno i nepoznato, da ne prepoznajemo sopstvnu pojavu i da gubimo pojam o vremenu. Ozbiljni oblici delanja ovog mehanizma odbrane dovode do psihotičnih fenomena.  Zoning out može biti blaži oblik derealizacije.

Kako znati zasigurno da si trans? Kako dijagnoziranje funkcioniše?

Preporučuje se pre svega odlazak psihoterapeutu na barem par seansi. Sam proces prilagođavanja pola i roda zahteva uput za Klinički centar od strane tvog psihijatra iz doma zdravlja. U kliničkom centru na adekvatnom odelenju se ide prvo na procenu od strane psihijatra, koji dalje šalje drugim specijalistima za početak hormonske terapije. 

Da je moguće sam sebi dijagnostikovati depresiju/anksioznost?

Mi smo introspektivna i intuitivna bića, te možemo znati kada se osećamo dobro a kada ne, međutim psihološka je zamka ukoliko posegnemo ka samodijagnostici bilo kakve tegobe. Ukoliko smatraš da se trenutno suočavaš sa nekim psihološkim tegobama ne bi bilo loše da porazgovaraš sa stručnim licem. Na internetu imas dostupne brojeve centara psihološke podrške poput centra Srce, ispostave Laze Lazarević i sl. Možeš i nama pisati na savetovaliste@dasezna.lgbt

Kako da se nakon duže veze osećam kao celovito biće, od kad sam u pubertetu pa do danas?

Raskid može biti veoma traumatičan, posebno ukoliko je prvi emotivni odnos u pitanju. Takvi odnosi često su simbiotske prirode i nakon raskida partneri mogu da se osećaju prazno i bez smisla i cilja. Ukoliko se osećaš tako ili se možda suočavaš sa promenama raspoloženja, topla je preporuka da porazgovaraš sa stručnim lice. Svaka škola ili fakultet imaju psihološki sistem podrške i ne treba da se ustručavaš da porazgovaraš da potražiš pomoć. 

Zašto mi se sviđaju samo strejt devojke? Ili ih je možda više?

Privlačnost prema strejt osobama može imati različite podloge poput potrebe za osvajanjem nedostupnih ljudi zarad potvrde lične vrednosti, potrebe za sabotiranjem partnerskih odnosa usled disfunkcionalnih uverenja time što se troši energija na teško ostvarive situacije, potom  razlike seksualne orijentacije i rodnog identiteta i slično. Savetuje se razgovor sa psihologom kako bi utvrdila svoju pozadinu odabira partnera u cilju boljih budućih izbora. 

Kako pomoći bliskoj osobi koja ima anoreksiju?

Ukoliko osoba ima dijagnozu anoreksije od presudne je važnosti da bude pod nadzorom stručnog tima. Kao prijatelji i partneri možemo biti upoznati sa okidačima koji su specifični za datu osobu. Treba imati na umu da sama dijagnoza često preokupira svakodnevnicu tih osoba te da je dobar pristup provođenje zajedničkog vremena na prirodan i raznovrstan način bez fokusiranja na patologiju i pričanje o dijagnozi. 

Kako prevazići osećaj ljubomore prema dečkovim prijateljima?

Osećanje ljubomore je prirodno i ima tri komponente emocionalnu, misaonu i ponašajnu. Kada ti se ukažu ovakve emocije, možeš na papir zapisati misli koje ti tada nadoilaze kao i kako se ponašaš u datom momentu. Kada ispratiš tu listu bar dve nedelje možeš pokušati da osmisliš rečenice koje osporavaju (negiraju) misli koje si zaposao, kao i adekvatnija ponašanja za dati trenutak. Ove podržavajuće rečenice možeš ponavljati kad god ti se jave negativne misli. Ključ je u strpljenju i aktivnom ponavljanju ovih podržavajućih rečenica. 

Otac me izbegava od kada sam se autovao. Ne želim da poboljšavam odnos, želeo bih da se pomirim sa tim

Često iza takozvanih “simptomskih problema”, u porodičnom okruženju stoji neka dublja psihološka dinamika koja adekvatno može da se ispita i istraži na psihoterapiji. Možeš pokušati da priđeš ocu kroz aktivnosti i teme koje znaš da njemu prijaju. Ukoliko budeš imao negativni odgovor, jako je važno imati na umu da mi ukoliko ne ugrožavamo drugu osobu, takođe ne možemo biti odgovorni za njegove emocije ili reakcije. Tuđe reakcije se često baziraju na mehanizmu odbrane koji se zove projektivna identifikacija – kada sopstvene neobrađenje psihološke sadržaje (strah, ljutnja) izbacujemo ka sagovorniku, koji na iste odreaguje, čime nam daje potvrdu. Treba imati na umu i da je ponekad postavljanje ličnih granica važnije od održavanja toksičnih odnosa. 

Moja devojka pati od anksioznosti i depresije, kada pričamoo njenim problemima stalno mi se izvinjava, govori kako me zamara svojim problemima i često joj je teško da se otvori i kaže šta se dešava. Mislil da me zamara, smara i dako dalje. Ja pokušavam da joj dajem do znanja da mije stalno do nje i da m ije bitna, da želim da slušamo njenim problemima i da želim da joj pomogne. Ne znam više šta da radim, svašta sam pokušala. Da li možete da mi pomognete?

Osobe koje se svakodnevno nose sa simptomima anksioznosti i depresije često smatraju da su opterećenje za svoje najbliže, te se u naletu simptoma povlače. Kontinuirano prisustvo ima podržavajući efekat i vremenom bi trebalo da oslabi uverenje da je osoba teret po drugog. Jako je važno i neopterećivati osobu za entuzijastičnom potrebom da se pomogne i da se ostavi prostora da osoba sama priđe i potraži kontakt. 

Osećam posebnu energiju u blizini kolege, u prevodu simpatišemo se. Šta da radim?

Možeš kroz neobavezan razgovor provući queer teme i “opipati teren” za dalju priču. Ukoliko se osećaš dovoljno slobodnim možeš ga otvoreno pozvati na piće. Ponekad je teško načiniti prvi korak ali je ta opcija svakako bolja nego živeti u nesigurnosti i neizvesnosti. Nikad ne možemo znati kojim teskobama i strahovima je sagovornik inhibiran da reaguje uprkos simpatijama. 

Možete li da mi preporučite knjige na temu poboljšavanja sebe i svog života?

Neke od knjiga koje možeš pogledati su “Promeniti život” i “Upravljanje brigama” bračnog para Gulding, “Osmislite život iznova” autora Jang Džefria i Klosko Dženet, “Životni pobednik” autora Doroti Džongvard i Mjuriel Džejms. 

Privlače me starije žene, rekla sam to drugarici i rekla mi je da sam bolesna. Da li je to poremećaj?

U osnovi naše seksualne privlačnosti mogu biti erotske fantazije različitog karaktera. Dokle god svojim postupcija ne ugrožavaš sebe ili drugog nema potrebe da patologizuješ svoje telesne i emocionalne potrebe. Ono što možeš da učiniš je da dublje preispitaš dinamiku odabira partnerki kroz ozbiljan rad sa psihoterapeutom. 

Nakon godinu dana autovanja kao gej, porodica i dalje očekuje da ću naći curu, kako da im objasnim?

Mi kao individue ne možemo imati uticaj na tuđa očekivanja koja mogu da se održavaju na različite načine (npr. putem negacije). Možemo imati razumevanja da je proces prihvatanja nečeg novog veoma individualan. Treba imati na umu da na našem tradicionalnom prostoru ponekad očekivanja imaju duboke korene i da ih je veoma teško prevazići (potreba za porodom i sl.) Svojim iskustvom sreće i ispunjenosti možeš pokazati porodici da živiš svoju autentičnost što kao efekat može imati “spuštanje garda“, ali je potrebno strpljenje. 

Kako ide proces dijagnostike disocijativnih poremećaja?

Proces dijagnostikovanja bilo koje tegobe je istovetan i uključuje inicijalni razgovor sa stručnim licem i bateriju testova. Sama dijagnoza disocijativnog poremećaja dosta je kontroverzna i kroz istoriju je promenila dosta naziva i kategorija (histerija, multipla ličnost, somatoformni poremećaj). Utvrđivanje ove dijagnoze zahteva dubinski terapijski odnos i dugovremensko posmatranje i praćenje simptoma jer je u podlozi često neadekvatno obrađena trauma. 

Postoji li način da se nekako autujem homofobičnim roditeljima?

Toplo se savetuje razgovor sa stručnim licem tj. psihološkim savetnikom ili psihoterapeutom. Ne savetuje se autovati se osobama koje imaju homofobne stavove posebno ako su oni eskalirani do mere koja može da nas ugrozi fizički ili psihički. 

Kako da smanjim socijalnu anksioznost?

Socijalna anksioznost kao i ostali tipovi anksioznosti pre svega zahtevaju bihejvioralni pristup takozvanog izlaganja. Možeš na papir postaviti lestvicu od deset zastrašujućih situacija poređanih od najmanje zastrašujuće do potpuno preplavljujuće. Ukoliko se postepeno suočavaš sa istima, uz podršku dragih osoba, zasigurno se možeš popeti kroz lestvicu. Ukoliko uvidiš da na određenom koraku posustaješ, to može biti dobar pokazatelj potrebe za tuđom pomoći stručnog lica. Naravno samostalna edukacija na datu temu je uvek za preporuku.

Da Se Zna

About author

Da Se Zna